gle.ovo.

29

Pre tačno godinu dana teturao sam se po palubi broda 20/44 sa špilom karata u rukama. Svaka karta bila je jedno piće. Delio sam karte i sačuvao damu pik za sebe. Oko 6 ujutru ostala je samo gomila muškaraca koji su pili rakiju i gledali u sunce koje izlazi. Prave dame nikad ne ostaju do kraja.
Pre tačno dve godine sedeo sam u kafeu iz metalnih šipki u San Francisku i gledao u grupu sređenih žena na popodnevnm ispijanju koktela. Onda smo seli u auto i vozili se kroz grad. Neki Rus podigao je svoje bele, lakovane špicaste cipele na šoferšajbnu. Vozio je svoju ružnu obuću po nebu i mesecu.
Odvezli smo se u kafe Revolution i ja sam puštao muziku. Rus mi je posle čestitao na izboru pesama. Rekao je da je bio iskreno dirnut.
Pre tačno tri godine sedeo sam u svom stanu u Beogradu, gledao kako se raspada jedna veza i nisam ni pokušao da to zaustavim. Samo sam delimično bio tu. Glava mi je bila na istom mestu na kome je bila tačno godinu dana ranije. I nikako nije htela odatle da siđe.
Pre tačno četiri godine bio sam na brodu sa hiljadu Japanaca. Plovili smo vodama Somalije. Bilo je jako toplo i neko je pomenuo pirate. Ležali smo na pramcu gledali u nebo koje je izgledalo kao gigantski opservatorijum. Topili smo se od ljubavi i razumevanja. Svet je bio naš, samo naš. Tada je počelo da se raspada ono što je dovršeno godinu dana kasnije. Ujutru sam se probudio u Eritreji.
Pre tačno pet godina u sandučetu sam pronašao najdivnije pismo i CD sa muzikom. Tad to nisam znao da cenim. Mislio sam da me čeka još puno pisama a istina je da niko nije umeo tako da voli. Autorka pisma nije želela da pismo bude ljubavno. Otelo joj se. Prepoznali smo se po belom vinu u omiljenom klubu nekoliko večeri kasnije. Smuvali smo se na Hristov rodjendan sledeće godine.
Pre tačno šest godina probudio sam se u velikom stanu u sred žurke u kojoj su se ljudi spuštali alkoholom iz drogirane noći. Obukao sam odelo, stavio kravatu, spakovao rep u košulju i otišao u advokatsku kancelariju na posao.
Pre tačno sedam godina, ispunjen krivicom, učio sam kao budala i spremao se da upišem četvrtu godinu Pravnog fakulteta. Tu godinu preživeo sam zahvaljujući Nebojši Bogradnoviću- Schwabi. Švaba je neviđeni šmeker i prijatelj za ceo život.
Pre tačno osam godina živeo sam u studentskom domu i jeo puno ekstazija. Moj cimer bio je Vlade Divac, student generacije na Elektrotehničkom fakultetu. Probudio nas je telefon, bila je to, kao i obično njegova majka. On je skočio, iskašljao san iz sebe i javio se koncetrisano: “Evo, ništa, mama- učim”
Pre tačno devet godina učio sam Rimsko pravo. Dobio sam dve desetke i nikako nisam smeo da idem ispod toga. Na kraju sam dobio sedam ali sam zapamtio da je za oce-ubistvo u starom Rimu bila propisana kazna bacanja u vodu prestupnika zašivenog u dzak sa psom, petlom, majmunom i zmijom.
Pre tačno deset godina uhapsilo nas je četrdeset policajaca raspoređenih u nekoliko vozila kada smo pokušali da održimo tribinu povodom izbora koji su bili zakazani za 24. septembar te godine. Nas četvorica bili smo u fići koju je ta oružana sila sprovela do stanice policije. Pevali smo iz kola ka prolaznicima koji su okretali glave: “Spasi Srbiju i ubij se, Slobodane, Slobodane…”
Pre tačno jedanaest godina svi su naprasno zaboravili na bombardovanje koje je prestalo dva meseca ranije. Kao da se nikada dogodilo nije. Jedino su devojke bile slobodnije lišene bremena nevinosti kojeg su se masovno oslobađale za vreme rata i smrti. Muškarci su uživali plodove tih pirovih pobeda i duvali kao nenormalni. Neki ljudi su poginuli, neki odlepili a ja sam povraćao iza nekog kafića, u majci Če Ge Vare.
….
Pre tačno dvanaest godina prvi put sam se napio. Popio sam četiri dzin tonika i pomislio: Šta sam, čekao do sada…
Pre tačno trineaest godina celog leta sam sa bratom bežao sam od gomile klinaca koji su hteli da nas prebiju zbog neke gluposti. Nosio sam ogromni nož sa sobom i mahao tim hladnim oružijem na njih kad su nas čekali na putu kući. Na kraju ih je Bane sve tukao na ferku a nas su matorci poslali na more.
….
Pre tačno četrnaest godina probušio sam uvo i tako častio sebe zbog upisivanja gimnazije. Svet je čekao da bude otkriven.
Pre petnaest, šesnaest i sedamneast i osamnaest godina bio sam maskiran u dizelaša i pukušavao da preživim devedesete. Radio sam na pomirenju posvadjanih krajeva, bavio se uličnom diplomatijom, borio se sa bubuljicama i gledao kako da uhvatim neku devojku za grudi i guzu.
Pre osamnaest, devetnaest, dvadeset godina su me uglavnom maltertirali jer nisam još skapirao da treba da se maskiram u dizelaša i družim sa najačima u školi. Takođe me je veoma brinula visina. Merio sam se jednom nedeljno.
Pre tačno dvadeset i jednu godinu pravili smo neku zabavu i ja sam puštao Kolibre. Tada me je drug iz škole Mitar upitao da li imam neki muziku koja nije za decu a drugarica Violeta zašto nosim uvek nosim istu odeću. Sećam se da su me obe stvari veoma uvredile.
Te godine sam postao i pionir a to nije bila mala stvar.
Pre tačno dvadeset i dve godine jedva sam čekao da krenem u školu. Bio je to neki drugi svet, neka druga zemlja i neko ušuškano, bezbrižno vreme. Imali smo video klub i uveče smo se vraćali kući sa torbama punim igračaka i slatkiša.
Period od pre dvadeset dve i dvadeset pet godina uglavnom sam proveo u vrtiću i igrajući se sa drugaricom koja je živela sprat iznad. Uglavnom smo se igrali doktora i saobraćajnih nesreća. Nastavili smo da se igramo do ulaska u pubertet. Ja sam hteo i dalje ali ona je nešto istripovala. Ipak sam uspeo da vidim male grudi koje rastu i da doživim neki orgazam bez ejakulacije. Normalno od šoka sam pomislio sam da mi je otpalo kure.
Pre dvadeset i šest godina borio sam se sa zabranom korišćenja noše. Ja sam svoje obavljao u noši a potom uklanjao tragove. Ja mislim da sam tad razvio opaseivnu kompulsivnost a moj psihijatar smatra da je to bio izrazito individualan čin.
Period od pre dvadeset sedam i osam godina se ne sećam najasnije. Rekao bih da je bilo ugodno iako sam sigurno popizdeo kad su mi oduzeli sisu. Bila je to prva zabrana i velika nepravda. I dalje sam ljut zbog toga.
Pre tačno dvadeset i devet godina u 00:20 otac je nervozno pušio i čekao ispred porodilišta. Majka je vrištala i duboko disala a doktor i babica su nešto petljali. Ja sam se iz protesta zbog uznemiravanja obmotao o pupčanu vrpcu i zapretio svima da ću da se obesim. Bilo je dosta čipavo ali sam se na kraju nekako rodio jezika spojenog za nepce i iskrivljenog vrata. Evidentirana ocena porodjaja bila je 7


Comments are closed.